Reste trava zelena…

.

Ovako van je bilo u ovi prvidan kad je meštar otvorija svoju butigu. Najprin mu je garzun kaza: Je li mešte, oli niste čuli da je na Pojudu svanula svastika?

Meštar: Ma ča to govoriš? Ma kakva svastika? Ko je nacrta kukasti križ na igrališću a da to nikor ni vidija?

Garzun: Ne znan meštre ma su Taljani omar snimili sa kameron krug di se na zelenoj travi lipo vidi Hitlerov kukasti križ.

Meštar: Ma ni moguće! A jel ti znaš moj cukune da je Duje skupa s Pegulon prvi Ajduka doveja na Vis u partizane i to je bi jedini nogometni klub u porobjenoj Hitlerovoj Evropi koji ni igra ni za slavu ni za pineze pod fašističkon taljanskon zastavon, niti je tija pozdravjat fašističkin pozdravon. I kako to onda da neko iz Splita more nacrtat kukasti križ? Ma je li to moguće?

Garzun: Je, je moguće je meštre. I svi se čudidu ko je to moga učinit usrid noći oli usrid bilega dana pored toliko zaštitari. I svi van govoru da su to bili fetivi, organizirani meštri o zanata…

Meštar: I ti mi govoriš da su baš Taljani prvi to snimili i osudili? A je li?

Garzun: Je, je, meštre. Baš oni. I Njemci se zgražadu. I naša prisidnica i naš premijer i onaj Karamarko koji putuje i ide okolo po Kanadi uzduž i popriko. Ne znan ča tamo traži. More bit pineze za HDZ-e (onako ka za sebe mrmje garzun).

Meštar: Kažes svi su osudili ovi naš grad? Ama baš svi. A jel ti znaš da se najpri 1943. na Sveton Duji zavijorila crjena zastava kad su partizani arivali u grad. I kako je ondac moguće da su to baš naši mladići nacrtali. Onda nisu znali ča činidu. Oprosti in Bože jerbo nisu znali ča činidu. Ča moreš drugo reć.

Garzun: Ali mešte vidite da van je pulitika inšoma ušla u butigu.

Meštar: Nemoj ti meni mali pametovati (udre ga novinan po tikvi). Okad je to balun okrugal, a pulitika da ni poštena? E, balun ti je okrugli, a pulitika je kurva. Ča se nisu tako svi digli na pridnje noge kad je onaj Đo vika na stadionu: Za dom spremni? A je li, bogati, to je ka naš stari rvaski pozdrav? Je li, ma da ne bi! Puno lipi pozdrav. Nemoj ti meni ništa sa tim osudan FIFE, fifice i premijera. Znan ja odakle vitar puše i u čiji rog to svi pušu.

Garzun: Vaman mešte ništa ne ide u glavu. Nikako. Kako to da ste vi uvik kontra svi?

Meštar: Uvik san ja kontra svi. Ali kontra crjenoga Splita ja ne dan. Moj je Papundek bi crjeni. Tu su se našli neki uncuti koji provociradu i koji ne znadu ča taj znak znači. Pa udri kontru sviman. Kad bi, znaš ti mali, ti farabuti znali da je cila momčad Ajduka prišla u partizane, sve me straj da bi se uvatili pinela i slikali po stadionu Hitlerov kukasti križ.

Garzun: E, moj meštre. Pa, opet ne morete poreć da se to baš dogodilo u nas. U najluđen gradu na svitu?

Meštar: Muči mali. Slušan na radiju pismu: Reste trava zelena. Ne piva li to ona mala Severina o Lepe, iz njezinoga zbora. Sićan je se kad je još bila mala. Prava pupica. Eeee, pa i sad je pupica, samo vela.

Garzun: Sad van meštre već piva Bilo dugme.

Meštar: Ko, za Gospu blaženu? I ča pivadu?

Garzun: Pivadu, koliko čujen ovako: Sve će to mila moja prikrit ružmarin, snigovi, šaš…

Meštar: Eee, kad je tako, nek reste samo trava zelena. Ča ću in ja? Ta dica farabuti ne znadu ča činidu? Oprosti im Bože. Sa FIFOM i sviton mi ćemo lako. Oli mi nismo centar svita?

Garzun: Tako je nekako moj meštre. Tako van piva tereza Kesovija: Nima Splita do Splita…

Meštar: I ja tako kažen. Dobro je da smo se u nečen složili. Ajde, obrij ovega gospodina i malo mu skrati kosu. Vrime je. A ja iden na Rivu čut zadnje visti o kukastin križeviman u mojen Ajduku. Jesmo li se razumili? Adio.

Riči

arivat – stići, doći

butiga – radnja

crjen – crven

cukun – budala, pametnjaković (fig.)

fetivi – pravi

garzun – pomoćnik

inšoma – ustvari

kontra – protiv

meštri o zanata – pravi majstori

more -može

mučat– šutjeti

nikor – nitko

oli – ili

pinel – kist

prvidan – ponedjeljak

pupica – lutkica

rvaski – hrvatski

tikva – glava (fig.)

tit – htjeti

uncuti – prevaranti, balavurdija (fig.)

vela – velika

Vaša profešurica, Dunja Jutronić

Raste trava zelena...

Ovako je bilo ovaj ponedjeljak kada je meštar ovtoriji svoju butigu. Prvo mu je pomoćnik kazao: Je li meštre, jeste li čuli da je na Poljudu osvanula na igralištu svastika?

Meštar: Ma, što to govoriš? Kakva svastika? Tko je nacrtao svastiku na igralištu, a da to nitko nije mogao vidjeti?

Pomoćnik: Ne znam meštre, ali Talijani su odmah snimili krug sa kamerom u kojem se dobro na zelenoj travi vidio Hitlerov kukasti križ.

Meštar: Ma to je nemoguće. A je li ti znaš moj pametnjakoviću da je Duje zajedno sa Pegulom prvi Hajuduka odveo na Vis u partizane i to je bio jedini nogometni klub u porobljenoj Hilerovoj Europi koji nije želio igrati ni za kakvu slavu, ni za kkave novce pod fašističkom talijanskog zastavom niti pozdravljavati fašističkim pozdravom. I kako bi sada netko iz našega Splita nacrtao kukasti križ? Ma je li to moguće.

Pomoćnik: Je, je, moguće je meštre. I svi se čude tko je to mogao učiniti usred noći ili usred bijelog dana pored toliko zaštitara. I svi vam goovre da su to bili pravi organizirani majstori…

Meštar: A ti kažeš da su baš Talijani prvi to snimili i osudili? Ha?

Pomoćnik: Je, meštre. Baš oni. I Nijemci se zgražaju. I naša predsjednica i naš premijer i onaj Karamarko koji putuje i obilazi Kanadu uzduž i poprijeko. Ne znam što tamo traži. Možda novce za HDZ-e (onako za sebe govori pomoćnik)

Meštar: kažeš, svi su osudili ovaj naš grad? Ama baš svi. A je li tebi poznato da se najprije 1943. na Svetom Duji zavijorila crvena zastava kada su partizani došli u grad. I kako je onda moguće da su to baš naši mladići nacrtali. A onda nisu znai što čine. I oprosti im Bože, jer nisu znali što čine. Što ću drugo reći.

Pomoćnik: Ali, meštre vidite da vam je politika ipak ušla u butigu.

Meštar: Nemoj ti meni mali pametovati (lupi ga novinama po glavi). Od kada je to lopta okrugla, a politika da nije poštena? E, lopta ti je okrugla, a politika je kurva. Što se nisu tako svi digli na prednje noge kad je onaj Đo vikao na stadionu Za dom spremni? A je li bogati, to je koa naš stari hrvatski pozdrav? Je li bogati. Puno lijep pozdrav. Nemoj ti meni ništa sa tim osudama FIFE, fifica i premijera. Znam ja odakle vjetar puše i u čiji rog to svi pušu.

Pomoćnik: Vi se meštre ne date krstiti. Nikako. Kako to da ste vi uvijek protiv sviju?

Meštar: Uvijek sam ja kontra sviju. Ali kontra crvenoga Splita ja nedam. Moj je Papundek bio crveni. To se našla neka balavurdija koja provocira i koja ne zna što taj znak znači. Pa, baš svima u inat. Kad bi, znaš ti mali, ta blavurdija znala da je cijela Hajudčka momčad prešla u partizane, sve me strah da bi se primili kista i slikali po stadionu Hitlerov kukasti križ.

Pomoćnik: E, moj meštre. Pa, opet ne možete poreći da se to baš dogodilo u nas. U najluđem gradu na svijetu?

Meštar: Šutim mali. Slušam na radiju pjesmu: Raste trava zelene. Ne pjeva li to ona mala Severina od Lepe, iz njezinog zbora. Sjećam je se dok je bila mala djevojčica. Prava lutkica. Eeee, pa i sad je lutkica, samo velika.

Pomoćnik: Sad vam meštre već pjeva Bijelo dugme.

Meštar: Tko, za Gospu blaženu? I što pjevaju?

Pomoćnik: Pjevaju, koliko čujem ovako: Sve će to mila moja prekriti ruzmarin, snijegovi, šaš…

Meštar: Eee, kad je tako, nek raste samo trava zelena. Što ću im ja? Balavurdija ne zna što čini? Oprosti im Bože. Sa FIFOM i svijetom mi ćemo lako. Uostalom, zar mi nismo centar svijeta?

Pomoćnik: Tako je nekako moj meštre. Tako vam pjeva tereza Kesovija: Nema Splita do Splita…

Meštar: I ja tako kažem. Dobro je da smo se u nečem složili. Ajde, obrij ovoga gospodina i malo ga podšišaj. Vrijeme je. A ja idem na Rivu čuti zadnje vijesti o kukastim križevima u mojem Hajduku. Jesmo li se razumjeli? Adio.

Urednica portala ZMUSK, Gordana Igrec

Jedan odgovor na Reste trava zelena…

  1. Marija Knez napisao:

    Bravo, šjora Gordana Igrec, profesionalna Splićanka! Aktualno i dandanas – tko bi rekao, mora bit da zbilja nešto ne valja s našim vrednotama, jerbo se uz njih uvijek kvači dvaput više krampusa… A propos jezika… Možda smo do sada pogrešno razumijevali pojam “hajduk”. Odnosno, a propos: ubija nas politika u pojmovlju – trebali bismo napokon riči misliti i balun IGRATI, šjora Igrec, kaj ne?

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s