I tako, dektiva uvatila Matana!

Ili, zašto je Matan od kolina Kikaševa kriv, kad nije stiga nit Matanove dvore podignuti?!

I tako. Dektiva je uvatila Matana. I Kikaša mu i sve ostale pripuze. Vel’ka akcija je bila na samu svetu nedilju. Njih 120 policjota na jednog grešnika i ostalu 11-toricu “svetaca”. Uvatilo Matana, napravilo premetačinu, našlo nit-više nit manje nego 45 iljada eura. Po gradu kruži komentar “da za te novce ne moreš nit poštenu garsonjeru kupit. A i kakav je to gradonačelnik koji nema uza se takve novce?” Tako se, naime, doznaje iz kuloara. Kod Kikaša mu našlo već pozamašnu svoticu: 160 ijada dolori. I sad naš Matan pjesmice pjeva u zatvoru. “Živ, živ… besmisao života ide kroz prsti krvnika, zlotvora, u sivoj zagrebačkoj svakodnevnici, živ, živ, av, av, av…”

A bila je puno lipa, sunčana nedilja. Ko bi reka da će nečastivi baš u – nedilju pokucat na vrata?! U ponedjeljak ga vozilo odmah u Remetinac. Nisam mogla gledati taj prizor dok ga voze. Bilo je neukusno. Pa, Matan nije ima međede na zidu, nit tigrove nit slonove nit divlje svinje. Ka neki lovci! Aa?! A bogami ne stigne Matan nit Matanove dvore napraviti! Niti je iša u Afriku na safari. Matan, galantar od kolina Kikašova samo je “dela i delal!” Sve, staro i mlado požalilio Matana. Pravi Zagrepčanci iz centra grada imali su još toliko samilosti da kažu: “Eh, naš Milane što ti je ovo trebalo?”

A to nije mala stvar kad Zagrepčanac se smiluje na “dojdeka”. Stara susjeda, Zagrepčanka rodom, brani našeg Matana “rukama i nogama”. “Siromak, bajtu ima, a ne vikendicu!”, rekla mi je stara gđa. Đurđica. A jedna starija glumica koja jedva krpa kraj s krajem reče mi: “Neću uopće o tome slušat. Svi su se pored njegove peči grijali, a on će izvući deblji kraj!” Ali, nastavila je ona, uz kavu i dalje: ” Neka sjedi u uredu u leptir mašni i nek prstom ne makne, pa će možda biti svima po volji. Tako je bilo i sa pokojnim Buzančićem i sa Mikšom i sa svima koji su mu prethodili. A ne, on budala na svoju štetu, od jutra do mraka trkao između ufinjene gospode i sirotinje”. Da, složila sam se s njom. I Romi ga brane. Napravio im ceste, uveo vodovod, nadovežem se ja. Pa dodam, malo ka’ u šali, da razbijem zabrinutost: Kad je Romima uveo vodovod onda su se stari Romi pobunili i kazali mu: “Milane, od kad si nam uveo vodovod nit ona ženska stvar više nema okusa!”. Smijale smo se obje.

“A kako voditi ovoliki grad da nema posla “ispod stola”?, reče mi poznanica na kavi. “Veliki projekti, velika izgradnja, pa ajde sad ti moj kume, snađi se?! Daj ti meni dio kolača, pa ću ja tebi i tako ti to ide i u New Yorku”, jadan ne bio. A đe neće u jednom Zagrebu? A sve se okupilo oko njega. Evo ti kraj njega sjedi ona zgođušna plava ekonomistica koja sad vodi grad, dr. ekonomije Sandra Švaljek, pa povjesničarka umjetnosti Vesna Kusin, tu je i akademkinja Vida Demarin. Što to Matan ima, a da drugi nemaju? “On je meni simpa figura”, rekao mi je brat prije nego što ga uvatilo. “Stalno je zbunjen i k’o da je na durasel baterije. Samo ide.” Tako je njegov lik komentirao moj mlađi brat kojeg politika inače uopće ne zanima.

I tako, ide naš Matan i ide. Rame mu se nakrivilo od galantarenja. Gradi šoping centre, dječje vrtiće, fontane, toalete, posjećuje kumice, pa i sam je kum more biti bio više od 20 puti. E, kako ćemo mi sad bez svojeg kuma?, pitaju se mnogi.

A ona “šaka jada” koja ga došla braniti pred rešt sve sama gradska sirotinja. Namjerno napravili tako da ne ispadne reperezentativan uzorak. A ima ga bome. I to među finom zagrebačkom gospodom koja u rukavicama obavlja stvari, šuti, ne komentira i ne da “Milana koji je naučio kajkakti i delati”. Znamo mi svi da se ništa ne da bez “ispod žita”. Da nam je takva praksa. Kaže mi kolegica iz Varaždina kolike ona zna koji su anonimni ostali u životu, a kroz mito kao liječnici imaju takvu imovinu da ti se “pamet smrzne”. Pa i jopet oni navalili na Matana. Na koga bi drugoga. Oće Matanu i mandat oduzet. Ali, žilava je to Kikaševa loza. Neće on samo tako uzde od grada dati! Vidit ćete. E, moj kume, kako ćemo mi bez tebe? A i tvoj kum sagradi dvore, samo ti ne sagradi dvore Matanove. Puštaj dektiva Matana iz zatvora! To je direktiva! Bogami on će nami sve fanovce preotet.

Za nekoliko dana skupio je 45 iljada “lajkova” na fejsu. Više nego mi ZMUSK-ovci za cilu godinu. U načelu, nisam za lov u mutnome, ali cijela Hrvatska je premrežena “mitom i korupcijom”. Neki su toliko fini da se njihove finoće naprosto bojiš. Što se krije iza nje? Milan je bio “narodski čovjek”. Znao je sa stanovnicima Jakuševca, pa se sjećam kako mu jedan sugovornik rekao k’o svoj-svome: “Milane, Milane, rak ću dobiti od ovog otpada! Tko će moju djecu onda hranit?” “Neće u tebe, neće grom u koprive”, odmah mu je odgovorio Matan. A znao je i sa Kaptolom i sa “vinom” gospodom kako kaže Vaša visost iz Velog mista. I sad, eto nama naknadne pameti. Talijani za to imaju ovu uzrečicu: Puni su nam jarci naknadne pameti! Te, da je zlupotrijebio položaj, te mito, korupcija, zavičajne veze, premrežio Zagreb hercegovačkim vezama i što ti ga je sve ne znam.

Kad ja primjerice vidim kojeg svog Varaždinca u Zagrebu, bi mi drago. Nego što da mi bi drago. A gdje neće njemu biti koji je tako daleko potegnuo do Zagreba. I kažu da je bio siromašan, ali bistar i čist i uredan i dobro je učio i svršio visoke škole. Oni koji vole psihologiju “pozivati u pomoć” kazali bi da je volio da bude prihvaćen, da bude voljen. I tako je tjerao po svom. “Vrč ide na vodu dok se ne razbije.” Heraklit bi rekao: karakter je čovjekova sudbina. A Matan je mogao biti sve i sva samo nije bio beskarakteran. Jednostavno je imao suvišak energije i “vibru” za ljude! To mu je sav grijeh uz slike! A Bože moj nije imao Bukovca ka’ neki ili ne daj Bože mojeg Stančića isto ka’ neki, a i satovi su mu se prikrpali. Eh!

Naknadna pamet ona ufinjena koja živi samo na “jeziku”, jer praksa gospodska šuti, trpi i gura, kaže da je bio “populista”! Onda je i Vesna Kusin populista i akademkinja Vida Demarin, kaj nije tak? Po toj logici. A grad Zagreb nisu samo Kikaš i pripuzi. A, ne! Grad su čuvali i Darinko Kosor koji je stao uz Matana i Vesna Kusin i Sandra Švaljek i akademkinja Vida Demarin… Grad Zagreb vozi i dalje, sam bez svojeg starog Matana galantara. Eto, došlo i to vrime da dektiva apsi Matana. A Matan dobio “žute kanarince” i ne stigne podići Matanove dvore.

Iz njegove domovine tamo daleko, gdje je rođen stiže jedna uzrečica Ive Andrića koja od prilike glasi: “Kad bi ljudi znali koliko mi je teško bilo živjeti još bi me mogli i požaliti. Ostalo bi im toliko mjesta!”

Vaše: Povjerljivo, uz šalicu kave.

Oglasi

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s