Draga djeco, dobra večer. Ne zna jeste li znali kako je jedna mačić mali spasio život jednoj maloj bebi! Nije to mačji kašalj, mala stvar, zar ne? Zato smo mi vama za ovu subotu pripremili priču o mačku-jacku-frajeru gradsku “mekog srca” kojem “duša po šavovima puca” čim dobije mačju hranu i ruku nježnu na svom mačjem “dresu”…
Ova zbirka priča i istinitih zgoda i nezgoda
posvečena je Baghiri-Sence i zeki Mikici,
našim otvaračima srca…
17.6.2014.
(Ariana ToEkiE)
Princ
Vidio sam te kad si doselila… ali sam se čudio kako nikada, ali baš nikada ne pogledaš kroz prozor u moje dvorište. Gledao sam u prozorska stakla, čekajući da mi susjedi u prizemlji dobace kakvu salamu, komadić nekog odreska, riblju kost…»čuo sam da me ogovaraju, da govore da sam star devet dugih godina, da se tučem po kvartu i dolazim krvav i ranjen, da sam očerupan i pun buha, mršav k’o kost i slabe dlake, da sam nepovjerljiv, divlji i zapravo beznačajan ali sam eto, još jedna divna duša.
Dok su mi bacali svoje ostatke i pokoji keksić, nisam se žalio jer – priznajem vam, sve je to i bila istina – istina mog uličnog života koja se svodila na prazan želudac i krvave mačje ratove. Noću bih sanjao da sam blistavi mačji princ, ali nemojte biti tužni, jer… kad bih se probudio, imao sam i ja svoj dvorac: podrum,deke i svoje jastuke – što je prema drugim nesretnicima itekako bogato carstvo.
I vidio sam tebe, i svaki put si me nahranila, pa sam odlučio žrtvovati nešto svog mačjeg dana. Svaki sam te dan čekao na vratima, Čak ti dopustio da mi nakapaš neku stvar na dlaku. Počeo sam vjerovati da tvoja ruka misli da sam ja princ, princ kojeg se gladi, njeguje i miluje. Te sam jeseni doživio puno tučnjava i iako smo mi mačori žilave travke, a navodno imamo devet života, ja sam ovaj svoj jedan prepustio tebi. Uho mi je krvarilo, počela si me liječiti, zvala si neku šarenu tetu i ulovile ste me s mrežom. Ozbiljno sam se naljutio na tebe, ali se baš ne sjećam svega… Znam samo da je bilo krpanja, pikanja i da su mi petljali oko mog alata. Zašto? Nemam pojma.
Vratio sam se u dvorište, s mišlju kako ti nikada, nikada neću oprostiti. Iznevjerila si me. Iskoristila moje povjerenje. Ali…tvoje su ruke tako blage, tvoja hrana je uvijek tu, i četka… Oh, kako volim tu četku! Prolaze dani, a ja nisam više beznačajna mačka – ili u najboljem slučaju, živo biće, sad sam Medo, mačji princ. Možda se ipak nisam naljutio na tebe, možda sam ti ipak sve oprostio, možda ipak nemam devet života nego samo ovaj jedan, ali imam ga… zahvaljujući baš tebi. Mjau!
Linda Domazet
Lakuu nooć djeco! Već nam se drijema na počinak već nam se sprema. Laakuu nooć djeco cijeloga svijeta na počinak ide cijela Zemlja planeta. I mačići svi od reda svoj mačji kutak traže ne bi li odmorili svoje mačje pandže. Laku noć mačići dragi i vi mali mujceki, djeco slatka, svi od reda noć vam laku, nije ovo nikakva “patka”. Već pozdrav od ZMUSK-a i od tete neobične poete Linde Domazet-e. Ćao bao, do iduće subote uz mjauu, mjauu, amože i vau, vauu!
Zrnca mudrosti uz šalicu kave 